Naslovna  |  Zabava  |  Životni stil  |  Šta sve možete posetiti u okolini Vršca
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Životni stil

31. 07. 2013.

Izvor: Radio 9

Šta sve možete posetiti u okolini Vršca

Priroda i kulturne znamenitosti Vršca i njegove okoline nesumnjivo će učiniti da se ovaj pitomi kraj ušunja u vaše srce i da sa sobom ponesete jedinstven doživljaj koji ćete pamtiti.

Jedan prijatan letnji dan proveli smo s planinarima kragujevačkog društva "Žeželj" u šetnji okolinom Vršca. Na našu sreću, temperatura vazduha je bila majska, što je učinilo da uspon prođe bez ikakvog napora.

Da!, zvuči u najmanju ruku neobično da u Vojvodini može da se planinari, ali istina je da krajnji obronci Karpata dosežu do juga Banata i da se ovde na nadmorskoj visini od 641 metra nalazi i najviši vrh Vojvodine - Gudurički vrh.

Vršačke planine Vrščani radije zovu Vršački Breg. Breg je prilično popularan za šetnje, a planinari ga posebno preporučuju za porodične izlete i kao dobru alternativu u hladnijim i vlažnijim danima, kada su druge planine manje dostupne. Za ovaj uspon gotovo da nije potrebna nikakva kondiciona priprema. Planinari tehničku težinu staze ocenjuju sa 2/10, a kondicionu sa 3/10. Dakle, težine nema.

Jedna od mogućnosti je da šetnju otpočnete iz sela Mesić. U ovom selu je i istoimeni manastir, jedan od najstarijih u Banatu, koji u svojoj riznici čuva 2,500 vrednih rukopisnih i štampanih knjiga, kao i zbirku slika nekoliko autora.

Najstarija i najvrednija knjiga iz Mesićke biblioteke je "Četvorojevanđelje” iz 1569. godine, drvenih korica, pisana goticom, sa paralelnim prevodom na latinski i starogrčki jezik.

Prema jednoj od legendi, manastir je 1225. godine osnovao Arsenije Bogdanović Hilandarac, koga je sam Sveti Sava postavio za igumana. Druga verzija, po mnogima verovatnija, kaže da je manastir osnovao Jovan Branković, poslednji iz loze Brankovića, krajem XV veka.

Manastir Mesić mnogi posećuju zbog kopije čuvene čudotvorne Bogorodičine ikone sa Svete gore Atonske. Mesićka kopija potiče iz 1803. godine i, kako tvrde vernici, takođe ima čudotvorno dejstvo.

Ovo seoce, tik uz rumunsku granicu, ima nešto više od 200 stanovnika. Skoro 90 odsto njegovih žitelja je rumunske nacionalnosti.

Fasade nekih kuća ukrašene su kamenom, mozaikom, pa i ogledalima. Neizostavni deo ove arhitekture su takozvani kibic fensteri (Fenster - nem. prozor), dizajnirani tako da omoguće da se kroz njih efikasno izviruje kako uz, tako i niz sokak.

Pored najvišeg, Guduričkog vrha, nad Vršcem su i Đakov vrh (449 mnv), kao i Vršački vrh ili Lisičija glava na (590 mnv).

Iako nije najviši, svakako je najpoznatiji onaj vrh na kojem je Vršačka kula (399 mnv), odakle po vedrom danu mogu da se vide dimnjaci smederevskog "Sartida" i elektrane u Kostolcu.

Ova velelepna srednjovekovna građevina simbol je grada i okoline, i ima veliki istorijski i turistički značaj.

Najverovatnije je sazidao despot Đurađ Branković 1439. godine. Ovoj pretpostavci u prilog ide i činjenica da je sazidana od kamena i opeke, što je glavna karakteristika vizantijskog načina zidanja.

Ova branič kula jedini je ostatak nekadašnje tvrđave koja danas može da se prepozna samo po ostacima temelja. Srušena je u XVIII veku kada je izgubila svoj vojni značaj.

Bez obzira na toliku porušenost utvrđenja, sama kula impresionira svojom veličinom, a impresioniraće i svojim sadržajem, jer bi u njoj trebalo da bude kulturni centar za baštinu Banata, i srpskog i rumunskog dela.

Na Bregu je i nekoliko vikend naselja, pa i jedna mala kafana.

Pored šetača, sve češće se viđaju i vozači krosera, koji ovde dolaze čak i iz Beograda.

Ukoliko ste krenuli iz Mesića, s Brega možete sići u mestu Malo Središte, u kojem je takođe jedan manastir Srpske pravoslavne crkve.

Manastir je još krajem XVIII veka, u vreme Marije Terezije, ugašen, a nakon 10 godina su ga Turci u potpunosti uništili. Njegovu obnovu počeo je 1995. godine episkop banatski Hrizostom.

Dan se već bližio kraju i posetom Središtu polako se završavala naša šetnja vršačkim krajem. Bilo je vreme da se uputimo ka gradu.

Znamenitosti samog grada ostavili smo za neku sledeću priliku.

Ono što nismo želeli da propustimo je Vršačka pivara i Weissbier, weißbier, weizen, witbier ili jednostavno belo pšenično nepasterizovano pivo, koje se u ovoj pivnici proizvodi, toči i konzumira.

Ovo pivo je nešto mutnije od industrijskog, svetlije, pa se s pravom zove belo, i više kiselog ukusa. Posle šetnje Bregom, dobro dođe kao osveženje, ali i kao jedinstveno iskustvo.

Inače, pretpostavlja se da je prva pivara u Vršcu najverovatnije osnovana pristizanjem grupe nemačkih doseljenika u periodu od 1720. do 1730. godine. Od 1844, pivara ima zakupce koji njome upravljaju sve do vremena Mađarske revolucije, kada prestaje sa radom.

Godine 1859. Jovan Cofman traži i dobija dozvolu za proizvodnju piva i u martu te godine pivara počinje ponovo da radi. Dve godine kasnije, Cofman otvara svoju veliku pivnicu i izletište i daje mu ime po poznatom germanskom kralju i božanstvu piva “Gambrinus”.

Sve do tridesetih godina prošlog veka, ulagalo se u razvoj i modernizaciju pivare, a onda tadašnji vlasnik pivare Akoš Cofman odlučuje da obustavi proizvodnju i počinje da prodaje pivo pančevačke i jagodinske pivare, kao i sopstveno vino i rakiju, a zatim i da proizvodi led i suši kukuruz.

Pivara nije radila čitavih 10 godina, pogon je bio dosta zapušten, tako da je 1945. godine s mukom doveden u normalno stanje, kada je i pokrenuta nova proizvodnja. Od tada se Vršačka pivara bori za što veće učešće u jugoslovenskoj proizvodnji piva. Sedamdesetih godina učestvuje sa 2,5 odsto na jugoslovenskom tržištu.

Danas Vršačka pivara posluje u okviru koncerna "Svislajon" (Swisslion) Takovo.

Inače, iz Kragujevca se preko Kovina do Vršca stiže za manje od dva sata. Iznenadićete se koliko put kratko traje. Usput, možete da predahnete u nekom od banatskih sela ili na Deliblatskoj peščari.

Preporučujemo da, kao i mi, svesno ostavite nešto što niste videli ili iskusili u ovom kraju, kako biste imali dobar povod da ponovo posetite Vršac i njegovu okolinu. On je svakako jedno od mesta u koje vredi doći ponovo.

Izlet u okolini Vršca

Komentari (1)

ostavi komentar
sub

05.07.

2014.

Zoran [neregistrovani] u 01:11

Vrscanin

Lepo napisan tekst. Svidjaju mi se slike. Pozdrav iz Vrsca ;)

Odgovori

Ostavi komentar

Komentari

  • Zoran | 05. 07. 2014. | 01:11

    Vrscanin

    Lepo napisan tekst. Svidjaju mi se slike. Pozdrav iz Vrsca ;) ...

  • Jenki | 02. 07. 2014. | 12:18

    BOLERO

    Ove godine Pink Panter flautista upotpunio repertoar. Izviđači će stušati pored hitova i klasiku, recimo ...

  • ljuba | 30. 06. 2014. | 03:50

    i iznenađenje

    zamislite , imamo i flautu , koja noču izlazi iz šume uz ariju pink pantera ...